Mit: održivi razvoj je neprijatelj produktivnosti

Tradicionalno uverenje nalaže da povećanje produktivnosti može uticati na račun održivosti. Sa većim učinkom može doći do povećane upotrebe resursa koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Isto tako, kada je potražnja velika ili je fokus na produktivnosti, projekti održivosti mogu biti gurnuti na dno liste proizvođača, s obzirom na trud i ulaganja koja se smatraju potrebnim za projekte ovog tipa. Međutim, nova škola mišljenja kaže drugačije. Održivost i produktivnost ne moraju da se međusobno isključuju.

UN-ov cilj održivog razvoja (UNSDG) 12 navodi „Održiva potrošnja i proizvodnja znači raditi više i bolje sa manje“. To je cilj koji su mnogi regioni širom sveta prihvatili, uz obavezu mnogih zemalja da postignu neto nultu emisiju ugljenika do 2050. Čak i bez regulative, preduzeća nastoje da poboljšaju svoje poslovanje u skladu sa održivim razvojem, vođena investitorima, krajnjim kupcima i aktivizmom zaposlenih.

Iz proizvodne perspektive, preduzeća su najodrživija kada mašine rade optimalno, a napori se fokusiraju na stvaranje visokokvalitetnih proizvoda, a ne na otpad. Verovatno ne postoji bolji primer nego u proizvodnji hrane, pri čemu sam globalni sistem hrane doprinosi preko jedne četvrtine svetskih emisija gasova staklene bašte – od čega se 18% direktno pripisuje lancu snabdevanja hranom. Kada se prehrambeni proizvod potroši, sve utrošene emisije uključene u uzgoj i preradu svih sirovih sastojaka u suštini ne predstavljaju ništa.

Da bi smanjili ukupni uticaj proizvodnje hrane na okolinu, proizvođači bi trebalo da optimizuju procese proizvodnje kako bi uklonili uzroke prekomernog otpada i maksimizirali količinu svežeg, prodajnog proizvoda koji nastavlja kroz lanac snabdevanja i stiže do krajnjih potrošača. Isto važi i za svako proizvodno okruženje – trud i energija uloženi u neefikasne procese na kraju rezultiraju narušavanju procesa održivog razvoja u poslovnom i u ekološkom smislu.

Poboljšanje OEE sa industrijom 4.0

Veza između održivosti i produktivnosti se možda najbolje može ilustrovati posmatranjem tri glavne komponente koje čine jednu od najrasprostranjenijih mera produktivnosti u svetu, ukupnu efikasnost opreme (OEE): vreme neprekidnog rada, propusnost i kvalitet.

Vreme neprekidnog rada je razlika u vremenu između konstantnog rada proizvodne linije i zaustavljanja iz bilo kog razloga tokom planiranog ciklusa proizvodnje. Jedan od najčešćih uzroka zastoja je promena proizvoda na mašini tj. period kada se mašina priprema za sledeću proizvodnju. Sa industrijom 4.0 se pojednostavljuje i automatizuje promene proizvoda. Pametni sistemi ovog tipa mogu pozitivno da doprinesu održivosti i produktivnosti maksimiziranjem vremena kada se mašina koristi za pravljenje prodajnih zaliha uz minimiziranje nepotrebne potrošnje energije tokom neaktivnosti.

Propusnost je korelacija između maksimalnog i stvarnog kapaciteta proizvodne linije. Proizvodnim linijama koje ne funkcionišu efikasno, na primer, zbog kvara koji je usporio jednu mašinu na liniji, biće potrebno više vremena da proizvedu isti broj robe koja se može prodati i zahtevaće više energije. Korišćenjem rešenja za praćenje performansi u realnom vremenu, uključujući cloude usluge, proizvođači mogu da prate proizvodnju i intervenišu kada se pojave prvi znaci smanjenja propusnosti kako bi mašine funkcionisale što je moguće efikasnije.

Kvalitet je fokusiran na proizvodnju svakog proizvoda, koji se može prodati, u skladu sa visokim standardima i uvek je povezan sa proverom kvaliteta. U slučaju prehrambenih proizvoda, to će posebno uključiti kvalitet samog proizvoda, kao i proveru njegove ambalaže kako bi se optimizovao rok trajanja i smanjila pojava škarta izazvana transportom. Svaki proizvod koji dođe do kraja proizvodnog procesa i ne može se prodati mora biti prerađen (trošenje energije) ili odbačen (trošenje energije i resursa) – oba slučaja su neoptimalna i iz perspektive poslovanja kao i iz perspektive održivog razvoja. Automatizovani sistemi za inspekciju vizije uklanjaju rizik da problemi sa kvalitetom budu propušteni usled ljudske greške i omogućavaju daleko rigorozniju proveru proizvodnih linija, omogućavajući intervenciju u najranijoj fazi kako bi se smanjio višak otpada.

Pored smanjenja otpada i minimiziranja resursa koji se koriste za stvaranje prodajnih zaliha, postepene promene u OEE će omogućiti proizvođačima da ostvare uštedu u vremenu i troškovima koje se, zauzvrat, mogu ponovo uložiti u dalja poboljšanja, inovacije u pogledu održivosti. Na primer, ulaganje vremena osoblja u obuku kao što je Lean Six Sigma; ili ispitivanje uticaja novog oblika eko-pakovanja na proizvodnu liniju.

Smanjenje rizika kroz redovan servis

Iako bi svi proizvođači pozdravili mogućnost da maksimiziraju OEE i smanje količine otpada, za neke, izdaci za novu opremu Industrije 4.0 mogu izgledati kao da nose preveliki rizik bez garantovanog povrata investicije. Ovo može biti posebno tačno za mala i srednja preduzeća sa ograničenim kapitalnim izdacima i zastarelom opremom, posebno imajući u vidu trenutne društveno-ekonomske okolnosti.

Redovan servis – gde klijenti plaćaju za rezultat ili uslugu, a ne direktno kupuju opremu – može ponuditi dobro rešenje za ovaj problem. Zaista, servisiranje počinje da dobija međunarodno priznanje od strane organizacija, uključujući Svetski ekonomski forum, kao održiv način povećanja ekonomske produktivnosti i pozitivnog doprinosa globalnim naporima za dekarbonizaciju. Dobavljači koji nude proizvodna rešenja kao i redovan servis imaju interes da obezbede da ovi proizvodi rade efikasno i dosledno tokom vremena – maksimizirajući performanse uz minimiziranje otpada.

U okviru Industrije 4.0, servisiranje znači da proizvođači rade sa partnerom koji može da ponudi podršku kao uslugu u skladu sa njihovim specifičnim ciljevima, kao što su povećanje radnog vremena, protoka i/ili kvaliteta. Takav model ne samo da prenosi rizik fokusiran na ishode na dobavljača, već i pomaže u troškovima dozvoljavajući da se investicija rasporedi na određeni vremenski period u OPEX modelu, a ne u CAPEX modelu.

Štaviše, sa takvim ugovorima zasnovanim na servisnim uslugama, klijenti mogu prihvatiti pristup zemljištu, usvojiti, proširiti, obnoviti (LAER) svojoj investiciji. Ovo omogućava promenu i fleksibilnost kada se rezultati ili ciljevi promene, a da pritom ostanete na čelu inovacija sa pristupom novoj tehnologiji kako ona postane dostupna.

Vrednost servisa u podupiranju održive produktivnosti je nesporna – iako je kao model podrške kao usluge još uvek u nastajanju. Elmed je ponosan što je kao Dominov partner deo trogodišnjeg istraživačkog projekta vrednog 1,8 miliona funti koji trenutno sprovodi Grupa za napredne usluge Aston Business School za napredna istraživanja u ​​ime Saveta za ekonomska i socijalna istraživanja Ujedinjenog Kraljevstva. Ciljevi istraživanja su da se utvrde dokazi o tome kako servisiranje utiče na ekonomsku produktivnost i na ekološki učinak (tj. neto nulu i zelenu ekonomiju) i koriste ove uvide da utiču na industrijsku politiku i praksu u UK.

Zaključak

Održivi razvoj i produktivnost mogu da rade zajedno. Ali da bi ostvarila stvarne, dugoročne dobitke u održivosti, preduzeća moraju da imaju ljude fokusirane na procese koji su kritični za trenutne proizvodne operacije, kao i one koji su fokusirani na sutrašnje inovacije. Partner podrške Industrije 4.0 kao usluge, koji može pomoći da se obezbedi OEE, značiće veću produktivnost, manje otpada i više vremena za vaše zaposlene da ulože u sledeći korak na vašem putu održivosti.

Elmed konstantnim ulaganjem u tehničke i tehnološke inovacije teži ka tome da ostavi mali doprinos u poboljšanju održivog razvoja na teritoriji Zapadnog Balkana. Ako želite da saznate više o našem radu, zakažite besplatne konsultacije danas. 

Izvor: Productivity and Sustainability in Manufacturing | Domino Printing UK (domino-printing.com)